Prije ću umrit nego dočekat penziju

– Alo, nesesito ablar kon tigo, nazvala sam u vrijeme ručka Marijanu i preko žice osjetila upitnik koji joj visi iznad glave. Ovo je utjecaj sapunica, jer kad dođem s posla, koji god program da okrenem – španjolske sapunice… I za to plaćam teve pretplatu, cccc…
– Je li tebi ćaća dao 700 tisuća kuna, ili bar pola, a ako ne toliko, onda baren trećinu od toga da si središ egzistenciju i sagradiš kućerak na Novom Bokanjcu?
Kaže da nije. Nije ni Petri, ni Marti, ni Sanji, ni Ivi, ni Ivani, ni Martini… A bome nije ni mojima, ni teti, ni bližoj ni daljnjoj rodbini. Provjerila. Jer sam ih svih zvala. A svi su manje-više solidno stojeći, ili su pomorci generacijama ili su se bavili pristojnim poslovima i u onoj i u ovoj državi. A bogme su i iz manje prizvizdine od Like. Voc de point??? Tamo, valjda, novci rastu na grani. Dođeš, ubereš koliko ti treba, za ostalo digneš kredu po mogućnosti u banci gdje su počela hapšenja i za koju očekuješ da će cicikrepnut kad se svi presele preko velike bare?! E, što se ja nisam rodila u jednoj takvoj plemenitoj dinastiji pa da mogu plivat u kadi koja je ko pola moga stana… A ja mislila kad sam ugradila hidromasažnu 80 puta 150 centimetara dasam uhvatila boga za bradu.
Zvala me Antonija da dođem do nje u Biograd pa da ćemo skoknut na Halida Bešlića na kojega okidaju svi odreda. Ne znam što ih je spopalo. Ne brijem na takve stvari. Bila sam prije jedno šest-sedam godina u jednom mjestu van naše županije kad me prijateljica iz Sarajeva zvala da dođem kod nje u vikendicu za vikend. I u lokalnom restoranu Halidov koncert. Čovjek izašao pred nas točno sedam i kaže zbunjen:
– Ne znam bih li vam pjevo ili vas častio večerom…
Simpatičan čovo, al ne paše mi melos. Kad sam pričala ekipi tu epizodu, pola ih nije ni znalo tko je on, a sad im je car svih careva. Bila sam i na Hanku Paldum jednom zgodom, ali to je bilo kad je bog hodao po zemlji… Bila sam i na Đoleta, tako da mi ni to nije napeto…
Evo me tuhinjam na kauču, vratila sam se u pubertetski đir i slušam Crvenu jabuku. Prebirem po prvim ljubavima s nostalgijom i kupujem robu preko interneta. Toliko sam se ulijenila da mi se ni u šoping ne da. I razmatram ponude gdje ću sutra na feštu. Prijatelje sam odmah prekrižila jer bi obitelj šiznula. A zeznuto je to kad se ne možeš klonirati i biti na dva mjesta u isto vrijeme. Pa moraš odabrati između plodova mora i domaće janjetine. Nekako mi uvijek prevlada vlaški gen pa odaberem zabit zube u papršnjak i kumpir ispod peke. Ali da se baba bodulica ne osjeti ugrožena, a i da me ne razbaštini, ofkors, bez obzira što joj je sveukupna ostavština manja od onih 700 tisućica, kod nje napravim reprizu na svetoga Roka. Pa mi i na to ode jedan dragocjeni dan godišnjeg odmora. Jednoj ću odnijeti Griote, drugoj Bajaderu i sve pet. A onda se one lagano bockaju koju unuci više vole.
Od kad su najavili da će i žene krampati do 65. mala mi je snaga. Ima već par godina da sam počela raditi recke na životnom kalendaru i kukat kad će ta penzija… Ovo me totalno demotiviralo i demoraliziralo pa sam odlučila zabušavati. Ne osjećam se fajn, trebala pi opizdit na neko bolovanje. Da iskoristim što od ovoga života. Hebate, pa prije ću umrit nego dočekat penziju.
Mare