Isforsirani dani bez force

A kuš na me sve zvizdarije ovaj tjedan?! Prvo sam morala odbit sve pozive od prijatelja da idemo na Grdovića. Ne mogu, brate mili, to slušat cilu večer. Ispalila bi na ganglije prije nego koncert dođe do pola, dok su još svi u poluafanu. I polutrizni. I još se u Kreše ne smije pušiti, a na kraju svi dime… Ako budem imala volje i strpljenja, pogledat ću na televiziji.
 – Joj, ja bi baš da mi Grdović svira na piru!, rekla mi je uoči histerije koncerta na kavi Slave koja bi se, valjda, trebala udati dogodine ako uspije isforsirati onog svog da je napokon nakon deset godina veze odvede prid oltar.
– Čuj, koliko čekaš da se obučeš u bilo, iz pijeteta prema tvojoj želji i upornosti tvog još uvijek nezakonitog da te ne odvede potpisat u popa, zaslužila si ne Grdovića nego i pokojnog Elvisa glavom i bradom. Da se mene pita i Đim Morisona. U pratnji svih mrtvih i živućih Bitlsa.
– Aj ne zajbavaj, ja bi Grdovića da mi piva.
– Aj ne zajebavaj ti, prvo tribaš onog svog klipana nagovoriti da te zaprosi. A što će ti ovaj pivat: sve za jubav što triba su čovik, žena i more, a bogme i za prid oltar malo više od zeru volje… Ložiš vatru za ražanj, a zec ti je još u šumi. A osim toga, bude li ti Grdović piva na vjenčanju, znaš da se mislim hoću li ti doć… Gore od toga je jedino da Tomsona zoveš. Ili Matu Bulića. Znaš da sam ja više fiju briju tip…
– I ne bi došla prijateljici?!
– Ma dobro, ajde bi. Ako moram. Ma naravno da bi. Ali onda meni ćepiće za uši ili dovoljno alkohola da mi ubije sva slušna čula… A ako prolupam do tada, mogla bi Grdomu bit prateći vokal. A tek onda bi ti propa pir…
Naravno da je Slave hodočastila na koncert. I cijela oduševljena sutra htjela piti kavu. Poznavajući je, već je napravila račun bez krčmara i smislila cijeli repertoar svadbenih glazbenih blokova u izvedbi popularnog pjevača. Da ne moram slušati tko je bio s kim i u čemu, rekla sam da je petak 13. pa da mi se ne da baš migoljiti vani da se ne sruči neka loša karma na mene. Recimo da me se ne uhvati neki zgodni komad ili sl… A unatoč praznovjerju i gluparijama, popodne sam ipak imala nesreću da nam je promet bio veći nego inače. Čangrizave žene i nešto manje čangrizavi muškarci koji u biti nemaju pojma što bi kupili dragoj nahrupili su po poklone, pa tako i kod nas. Eto ti, što ti je petak 13.!
A vrhunac je stigao sutra. Kad sam isto skoro pa bez volje izašla na špicu. A izašla sam samo da mi prijatelji ne kažu da sam se zabila u kuću jer mi nitko muškoga roda a da se pri tome osjeća kemija među nama nema pokloniti crvenu ružu. Crveno donje rublje. Crvenu bombonjeru. Crvenu plišanu beštiju. Prsten s crvenim kamenom…
Nisam baš poklonik novokomponovanih blagdana. I pitam se ima li uopće sveca na kojemu se ne zarađuje, jer je i ovaj nesretnik Valentin morao skončati groznom smrću da bi netko na njegovoj sudbini okrenuo biznis.
Zato sam sebe, da ne ispadne da mi Valentinovo nije fora jer sam solo, počastila crvenim čizmama, recesiji unatoč. I sama sam si kupila bijele kamelije. I bajaderu. I nisam se nešto lošije osjećala nego da sam od tipa dobila nešto umotano. Dapače, osjećala sam se ful dobro jer su frajeri uglavnom ovim mojim ženkama poklonili ziheraške poklone: cvijeće, bombonjere i unaprijed diskretno spomenute parfeme… Mada, da mogu birati i ja bih rađe zihericu nego biti sam svoj majstor, ma koliko god mi šoping bio dobra terapija.
Naporan tjedan. Ali izgleda da je Slavu klipan zaprosio. Ili je zaprosila ona njega?! Uglavnom, bacakat ću se na podiju na Grdoviće ribare… ako preživim do tada. A dotični uspje ostati trijezan. A možda se klipan prestraši pa da petama vjetra?!