Mozak na pašu, daljinski u smeće

Ovog vikenda sam ostala  uskraćena za poziv na obiteljski  ručak. Ni mater, ni baba, ni nona me  se nisu sjetile. I zato sam u inat  sebe počastila pečenom teletinom  s mladim kumpirima. Je da mi nije  trebalo, jer sam kil mesa i još toliko  kumpira sama satrala dok si rekao  keks… I sad ne znam što  bih prije:  prostrla se na kauč ili išla leći u ovo  još uvijek sparno predjesensko  nedjeljno popodne. Mozak sam  stavila na lou bateri, tako da ni sama  ne znam bih li se prebacila u  vegetirajući ili slip mod.
Prebirem po daljinskom i hvalim te  bože da danas nema repriza onih  naših domaćih sapunica. Da Larin  izbor i Ruža vjetrova. Obje  negledljive, s usiljenim  dalmatinskim, pardon, splitskim  naglaskom. Nives Ivanković u  maniri Kerumove sestre, sve uloge  glumi na foru Miki iz Jel me netko  tražio. Ona druga kao da je sipala iz  Naši i vaši, a najžešći su mi purgeri  koji glume dalmatince pa im se  svako malo, uz tragikomično  rastanje jezika kao žvake uvali ono  njihovo kak i ovak. Blah. Sriću  Tamaru i Juru mi je smiješno gledati  na teveu, a zeru bolji je Larin izbor  s onom malom Pinčićkom. Al  svejedno, i jedno i drugo jadna  srića. Negledljivo ili mjestimično  gledljivo.
Pita me rodica pratim li, ma jesam  vraga. Di je to od Ezela… Eh, Ezel…  Ne da je ovo naše daleko od Ezela,  nego i od one dosadne Šeherezade  koju sam samo jednu uspjela  pogledati, jer mi je bila dosadna, da  dosadnija ne može biti.
Sad me samo zanima koliko će nam  narasti teve pretplata, za koju  nikako ne mogu prežaliti što je  plaćam, samo zato što nas dave sa  domaćim sapunicama.
Kaže mi prija iz Zagreba:
– Sad vi Dalmatinci trebate biti  zadovoljni, imate si dvije serije koje  se događaju u Dalmaciji. A ne opet  nam se buniti zbog sinkronizacije  crtića.
Crtiće ne gledam, ali da mi je pun  kufer više tak, onak, kak, ovak i  čudnih germanskih naglasaka na  televiziji koju i mi u Dalmaciji  plaćamo – to stoji. Kako se nikad u  udarnom terminu ne može dogoditi  da je nekome izletilo: srićo, brate  mili, ala brale ili slično?! Jbte, ako  hoćer raditi gore, prov te prisile da  ispeglaš naglasak, a onda nam i  stupidne serije u kojima su  Dalmatinci glavni likovi serviraju s  kvazidalmatinskim naglaskom. Ne  da neću gledati, nego ću bojkotirati  totalno sve što ima veze s našom  produkcijom. I držati se onoga što  je odabrao Đelo Hađiselimović, a  pročitao Miljenko Kokot.
Inače, da mogu, najradije bih i  titlove ukinula. Jer ne znam tko im  radi priveode, ali toliko loše  prevode, k tome i gramatički i  pravopisno griješe, da mi slabo  dođe. Ustvari, najbolje je da  iščupam kabel iz zida i svi mi živci  na broju. Umjesto da se nerviram  glupostima, pametnije mi je da  odem lijepo leći ili uvaliti se u more  dok još mogu. A neka pate svi oni  koji ne mogu. Još da je potjerati ovo  malo turista što se vucara po gradu,  nitko sretniji od mene.
Nakon jadne i čemerne prošle zime,  ako je vjerovati Jaci, čeka nas  svijetla i puna izobilja ova. Pa nek’  lijepo zamte i oplete snijeg, ako  bude para, past će i neka udaljena  destinacija. Draga rodbino i prijatelji  van granica Lijepe nam Naše i  Vaše, ako primate izbjeglice na  tjedan dana, bilježim se sa  štovanjem.
Mare ([email protected])