Odzvonilo domaćim rakijicama na pijacama?

Još je u redu kad ljudi prodaju svoju rakiju, ipak se za nju muče, ali zna se dogoditi da neki preprodaju običan “špirit”. Registraciju treba platiti, ali imaš markicu i slobodno tržište. Možda se nešto manje zaradi, ali bolje je raditi legalno jer se uvijek to na kraju isplati, kaže jedna trgovkinja

Nakon što je na  đakovačkoj tržnici nesretna  bakica zbog prodaje domaće  rakije dobila kaznu koja se  navodno mjeri u tisućama  kuna, u potrazi za domaćom  rakijom obišli smo zadarsku  tržnicu.
U boci od soka
Za legalnu proizvodnju  rakije trebao bi se registrirati kotao za pečenje, a za  prodaju rakije potrebna je  etiketa. U suprotnom,  počinjava se prekršaj prema  Zakonu o trošarinama za  koji su predviđene novčane  kazne u iznosu od 2.000 do  10.000 kuna. Ipak, na zadarskoj tržnici naišli smo i  na rakiju u plastičnoj boci  od mineralne ili staklenoj od  soka za razrijeđivanje, ali i  na one lijepo boteljirane i  etiketirane.
Ima tu travarice, loze, šljivovice, ali i medice, višnjevače, rakije od rogača… Cijene su od oko 20 do 40 kn  po litri.
U državi u kojoj su nekadašnji čelni ljudi osumnjičeni ili kažnjeni za milijunske pronevjere, ljudi na  tržnici ogorčeni su što je  moguće da jedna bakica koja nastoji preživjeti uz malu  mirovinu, zaradi kaznu poput nekog švercera.
– Žalosno je da čovjek  svoju rakiju ne smije prodavati. A što će s njom? Ako  ima vinograd, ima lozu, napravi rakiju, što da je sam  popije? A stalno nam govore  neka sadimo jer se u Europskoj uniji više neće moći  saditi, kaže jedna trgovkinja  na zadarskoj tržnici.
Jednog starijeg gospodina  koji prodaje rakiju iznenadili smo s informacijom da  on zapravo ne bi smio prodavati rakiju na taj način.
– A ništa. Onda je neću  prodavati. Sad prodam koju  litru na dan, tek toliko da  zaradim koju kunu. Penzija  mi je mala, a ja bolestan i  star. Ja imam 1.500 kuna, a  žena ni nema penziju. Dok  poplaćam sve, ništa mi ni ne  ostaje. Ako ne možemo ovdje prodavati rakiju,  možemo moja baba i ja  otići…, govori on.
Domaća, ali s  etiketom
Dok se u cijeloj zemlji  promiče domaća proizvodnja autohtonih pića i  prehrambenih proizvoda,  ljudima koji godinama prodaju rakiju na ovaj način,  nije jasno zašto to ne mogu  činiti i dalje.
Ipak, jedna trgovkinja na  tržnici koja prodaje rakiju s  etiketom kaže da se trebaju  registrirati svi da bi imali  slobodno tržište, a kupci  kvalitetnije proizvode.
– Još je u redu kad ljudi  prodaju svoju rakiju, ipak se  za nju muče, ali zna se  dogoditi da neki preprodaju  običan “špirit”. Registraciju  treba platiti, ali imaš markicu i slobodno tržište.  Možda se nešto manje zaradi, ali bolje je raditi legalno jer se uvijek to na  kraju isplati, kaže ova trgovkinja.
A kako komentira visoke  kazne?
– Inspekcija dolazi, stalno  ih upozorava, opominje.  Imali su vremena nešto poduzeti. Osim toga, ljudi više  vjeruju proizvodima s etiketama. Upravo zbog tih nekih što prodaju loše rakije,  oni ne vjeruju ni dobrim  rakijama koje nemaju etiketu. Kod mene najčešće  kupuju turisti i to za suvenir, a domaći ljudi, kad  kupuju za sebe, obično radije kupe domaću rakiju kod  provjerenih proizvođača,  kaže.
Iako se siva ekonomija  mora iskorijeniti, crno  tržište nestati, dati ravnopravne mogućnosti svima i  uvesti red, od registracije,  birokracije i plaćanja poreza, proizvođači rakije bi je  zaista mogli poželjeti sami  popiti.