Kako je Frane …

Izgorila sam kao kao kokica na  suncu. A nisam se bacala ni na leđa  ni na bombu ni na glavu sa rive s još  tisuću i po luđaka. Ma nije da me ne  privlači nešto tako, vjerojatno je fora  onako se bacati, ali imam fobiju od  toga što ako se svih tisuću i po svita  popiša u more u isto vrime nakon  skoka…. A malo sam puno gadljiva.  A ako se neću baciti u more, nisam  htjela ni paradirati tamo iako je bilo,  javile su mi ove moje, dobrih  komada tamo. Oženjenih,  neoženjenih, poželjnih i manje  poželjnih. Ali bilo ih je – za razliku od  mog praznog života koji sliči na rivu  prije petnaest godina kad su se tamo  okupljale samo đankare i pankeri.  Sad je to postalo jedno kulturno  mjesto gdje možeš upoznati i frajera  čak. Samo što takvi sigurno neće ić  solo šetati rivom. Riva, mjesečina,  romantika, lungo mare i te fore idu  jedna s drugom ali nikako solo…Pa sam pošla na kupanac. I srela  prijatelja iz srednje škole s curom.  Koji mi je dok sam koncentrirano  toćala noge pripremajući se za skok  s kamena kojega bi mogao bacati i s  ramena prišao s leđa i zagrlio me.  Već sam se trznula da ću drzniku  opalit trisketinu što me nejaku i moru  već odavno nevičnu tako straši i  skoro s tog milenijskog babulja  poljubila nosom plićinu. Uhvatio me  u zadnji tren, a koko sam se okrenula  izgrebao me po licu. I to friško  propupalim dlakama na obrijanim  junačkim plećima. Toliko da me baš  zabolilo.– Jebate Frane, od kad se ti  depiliraš?, samo sam zavikala i  uhvatila za bolni obraz…I dovela čovjeka skoro pa u  neugodnu situaciju jer se cijela  plaža okrenula… Nisam mogla  vjerovati da je čarima  metroseksualizma podlegao i jedan  mačo muškarac kao što je bio (očito  – samo bio) moj šulkolega Frane.  Koji se kleo rodom i porodom da bi  on najrađe sve te ‘pedere’ uitija,  pozatvara i da im doživotni izgon iz  domovine. E, taj Frane se od onako,  taman dlakavog muškarac koliko  muškarac dlakav treba biti (jebiga,  da se vidi da ima tu muških  hormona, a ne da moraš gledat u  gaće ima li izbočina ili je ravno pa da  tek onda procijeniš što je ljudsko  biće – muško ili žensko) pretvorio u  Vlahova, Banovića votever. Ali još  uvijek ne naginje na modne  beštijice, fala bogu. Ali svejedno, od  normalnog čeljadeta se počeo  pretvarati u pileća prsa. Samo kad  nisu freško depilirana, bodu više  nego moje noge nakon đilet mah  3.Da brada zna grebati i da bi mi u  nekim tamo skoro pa zaboravljenim  vremenima od žvaljakanja cijelo lice  bilo kao da su me osice ispeckale, to  znam. Ali nakon što sam obrijana  muška prsa s propupalim dlakama s  friuzircom ala Đorđ Majkl -bradica u  njegovim najboljim danima, mogu  reći da je definitivno zajebano.– Frane bogati, ako si već odlučio  postat metrić, onda budi dosljedan i  budi metro. A ovako si niti  muškarčina niti metro, nego nešto  mezo. To ti je isto – ili si pička ili nisi.  Brate, zgrozili bi se ostali  metroseksualci da te vide takvog. To  je ka da ja dođem na plažu s  dlakama od po centimetra. Bogati,  po plaže bi evakurialo…Njegova cura me slušala i umirala od  smijeha. Još sam joj ja objašnjavala  kakav je bio u srednjoj školi i kako se  kleo da ne bi on ni gela stavljao u  kosu, a sad ima i razdjeljak u  kosi…On nas je samo slušao kako smo se  urotile protiv njega. A dvije žene  protiv jednog tipa, teško je tu išta  reći, a kamoli biti u pravu…Skočila sam i ja svoj milenijski skok.  I iskupala se sve skupa ko u zadnja  tri ljeta zajedno. I izorila kao Čehinja  opet ove godine. I zaspala na plaži. I  sanjala nedepilirane muškarce.  Prave muškarce.