Do granice bola, a možda i preko...

Slika korisnika mkvanja
TV SVEKRVA
Ilustracija

SUPER FILMOVI – »KRAMER PROTIV KRAMERA«

Danas ćemo opet o filmovima, tj. danas ćemo hvaliti treći program Hrvatske televizije, tj. onoga koji nam birao ove izvrsne filmove. Ono što je upravo nevjerojatno, to je podatak da ovi filmovi nisu, po ružnom starom običaju, emitirani u dva sata poslije ponoći, nego »već« u osam sati navečer tako da ih možemo gledati i mi koji ustajemo u šest ujutro i po kiši i zimi idemo na nadnicu kod bogatog gospodara.
Prvi biser je bio jedan od najboljih filmova svih vremena »Kramer protiv Kramera« s fantastičnim Dastinom Hofmanom i Meril Strip (oprostite što ovako primitivno pišem njihova imena, ali lakše mi je ovako nego tražiti po internetu kako se pravilno piše). Scene s kojima počinje i završava film uistinu spadaju u filmsku antologiju. U samom početku otac i sin, isto jutro nakon što ih je mama/žena napustila, zajedno spremaju doručak i pri tome naprave strašan nered i skoro zapale kuću, da bi na kraju filma to isto radili sa savršenim redom i koordinacijom, što nam puno govori o obitelji, toleranciji i životu.

SUPER FILMOVI – »DO SAMOG KRAJA SVIJETA«

Drugi film koji me oduševio je Wendersov maratonski (skoro 4 sata trajanja) »Do samog kraja svijeta«, a o kojem vam moram ispričati jednu pričicu. U ta davna doba prije tridesetak godina, dok još nisam ovako masno zarađivao pišući za novine, imao sam jedan video klub, »Mačak« se zvao, po mome mačoru Marku. I mi smo svako malo morali nabavljati nove filmove za našu probranu klijentelu jer sve su to bili ljudi istančana umjetničkog ukusa (prvo jugo-oficiri, a nakon njihovog bijega oni koji su se uselili u njihove stanove), a dovoljno je da kažem kako nam je »Zmaj u sjeni orla« bio jedan od najgledanijih filmova. Prilikom nabavke bismo se redovito svađali ja i moj ortak Zlajo. On je bio realan čovjek koji je znao što ljudi vole, a ja sam glumio glumu i gledao na umjetničku kvalitetu filmova, ili, bolje rečeno, birao sam filmove za sebe, a ne za mušterije.
Tom prilikom, kada sam ugledao ime redatelja Wima Wendersa koji je prije ovoga filma dobio Zlatnog lava u Veneciji za, meni možda najdraži film »Nebo nad Berlinom«, zasjale su mi oči i odmah sam htio otkupiti ga, ali mi je kolega pametno skrenuo pažnju na cijenu koja je bila trostruko veća od ostalih filmova. Dogovorili smo se tek kada sam pristao da uzmemo i film »Nemilosrdni osvetnik dijeli batine krvavoj bandi« (ili tako nekako), za koji je Zlatko tvrdio da jest glup, ali da će se jako svidjeti onima koji iznajmljuju filmove (da se odmah razumijemo, imali smo mi i dosta finih i kulturnih ljudi koji su birali prave filmove). I kako je to završilo? »Do samog kraja svijeta« nikada nije pokrio uloženi novac, a ovaj drugi je toliko puta iznajmljen da smo se obojica obogatili, kupili aute, stanove, vikendice i sve što ide uz to. A što sam ono htio reći...? Ma nema veze. Odličan film, ali ipak pogledajte »Nebo nad Berlinom«, film o dva anđela koji se nevidljivi šeću Berlinom, ako ga naši ikada prikažu, a kako se izgleda radi o ciklusu ovoga velikog redatelja (nedavno je bio i legendarni »Paris-Texas« s Nastassiom Kinski) možda i doživimo tu sreću.

TAJ STRAŠNI ZVUK ZVONA

Prvo, da netko ne bi pomislio da ja gledam gluposti tipa »Ljubav je na selu«, ali netko mi je skrenuo pažnju na podatak da se jedna od članica te gluposti požalila kako joj jako smetaju crkvena zvona u blizini njihove kuće u Zadru. Malo sam pronjuškao i saznao da je sporna kuća »u blizini grada Zadra«. Prvim pogledom sam skužio da ta crkva nije »u blizini Zadra« već kraj zvonika na Bokanjcu. Meni se čini da je Bokanjac odavno postao dio Zadra, ali nećemo sada o tome. Meni je smiješno to o zvonima. Moja ogromna stančina je jako blizu katedralskih zvona, a dvorac koji imam na Korčuli je odmah ispod tamošnje katedrale sv.Marka. Meni ta zvona uopće ne smetaju, osim kada se netko igra i zvoni bez veze tako da na kraju ispada melodija »Oj Jelo, Jelice«. U svakom slučaju, morati ću gledati tu emisiju jer je očigledno jako zabavno. Ali pustimo to. Meni puno više smeta revanje pijane mladeži pod mojim prozorima. Ali, to je naša divna mladež. Jako je volim. Do granice bola, a možda i preko ako se nađe dobra metla ili šiba. Hmm...

Kategorija: 
Ocjena: 
Nije još ocijenjeno