O mamama sve najbolje

Slika korisnika admin

Ne znam postoji li veća noćna mora  od toga kad odem na tjedan dana, ili  barem za vikend, kao ovaj put na  otok na zajedničko druženje sa  starom i starim. Sva sreća pa se  rijetko potrefi, jer je stari uglavnom  na brodu - ali kad se potrefi,  najebem kao žuti.

Nije da ja ne volim svoju staru, baš  naprotiv. Ali što je teška za popizditi,  to joj se ne može osporiti. Ne da je  teška, nego Bogu zahvaljujem svaki  dan što mi je stari osigurao stan u  gradu i na drugom kraju grada, samo  da je ne moram slušati. Što se toga  tiče, moj i njen odnos je ne  promijenjen još od puberteta. Ne da  je žena nerazumna, nego je  turbonerazumna i ne znam jesmo li  se ikada uspjele naći na istoj valnoj  dužini. Što bi stari rekao, kod nas  nema bonace nego vječiti tcunami.

A kako je stari upravo dopilotao s  broda, nisam mogla nikako izbjeći  vikend u bodulima u obiteljskoj  vikendici. Koja je, baj de vej, puna  turista. I umjesto da odmorim i  obiteljski se podružim  s članovima  obitelji, majka me odmah u subotu, a  bogme i u svetu nedilju, upregne u  čišćenje apartmana.

Em me počne buditi ranom zorom,  em joj ide na živce kako držim metlu  i krpu u ruci (jer ona, naravno, sve  zna najbolje), em je živcira kako  perem suđe i da ga stavljam cijediti  na krivu stranu... I tako u nedogled,  od najranijeg jutra do ranog  popodneva. Toliko sam nekako  baždarena za pretpiti sve njene  nebuloze, a onda se povučem u  svoju sobu napuniti baterije da  izdržim femili večeru i da napravim  crtu za s otočkom ekipom za van.

E, ali ni to ne valja. Jer, 'sok se  normalan svit kupa, ja ležim u sobi.'  Pitam se, ne samo ponekad, ima li  išta u mom životu što će moja stara  blagosloviti. Tako je bilo i dok sam  studirala, doduše nepotrebno.  Dobijem pet na najtežem ispitu iz  prava, a ona meni da sam mogla  položiti dva ispita s dva. Nikad  zadovoljna, uvijek čangrizava, uvijek  nadrkana, a da ni sama ne zna zašto.  Pa kad sam završila faks i ne našla  posao u struci, uopće nije bilo  važno, jer bitno je imati papir u  džepu. Nikad nisam razumjela te  gluposti s papirima u džepu od kojih  nemaš koristi, ali dobro hajde. I to  sam preživjela.

Sad mi naravno, prigovara što sam  ušla u godine kad su se sve moje  prijateljice, uglavnom, poudale i  porađale djecu. Pa bi i ona dadiljala  unuke. Jer ja sam, po njoj, glavni  zgubidan u našoj familiji. Dođe mi,  majke mi iste te mile koja mi skače  po glavi, usvojit nekoga maloga  crnca ili ciganče, pa neka ga čuva,  mazi, pazi i tetoši. Samo da je skinem  s kičmice. Pitala sam je bi li da joj  nabavim barem nekog malog psa,  da se ima kime zabavljati. Dobro da  me nije bacila s trajekta u more.

Stari se na sve smije, ali briga njega  kad je više na moru nego na kopnu.  Rekla sam mu da joj nađe bar  ljubavnika, čisto zbog balansa  hormona i ulaska u zadnju fazu  klimakterija. Pa mu nije bilo  svejedno, ne bi on to tako. Onda sam  ga zamolila da je bar odvede sa  sobom na jedan vijađ, da usreći  cijelu familiju.

Mare(mare-zd@net.hr)

Kategorija: 
Ocjena: 
Nije još ocijenjeno