Kad bi svake subote bilo finale Lige prvaka

Finili su Mare bali. Napokon! Nema  više Ljige prvaka! Nema više  siromašne nacionalne lige! Nema  više bolesnog Mamića, Dinama  prvaka, ni propalog Hajduka. A ni  posrnulog Kaka Zadra! Napokon ću  odmoriti od baluna svakojake vele.
U subotu su prvo oni bajkeri  okupirali grad. Hitna na sve strane,  normalno ni kavu nisam mogla  popiti ni na jednoj lokaciji u gradu od  zvuka oktana. A onda zatišje.  Navečer sam gola mogla prošetati  po kvartu, po gradu… Uzduž i  poprijeko. Jer aktualnije od  Mladićevog uhićenja je – Ljiga  prvaka. Mančester ili Barcelona.  Meni sasvim svejedno, a frendovi  nabrijani ko puške. Nemaš s kim  pošteno cugu popiti, jer stanje je  općenarodne okupacije. A onda mi  se javila prija koju nisam vidila tamo  negdje od polufinala.
– Stara, večeras od 8 sam free. Do  daljnjeg. Idealna prilika da se  vidimo, jer ovaj moj već cilo  popodne kuka da se snađem kako  god znam i da odem kamo god  znam, samo da mu se ne motam  doma ispred ekrana, rekla mi je  uzbuđeno.
E da, imam prijateljica s kojima  mogu uskladiti raspored viđanja  jedino onda kad su na teveu  vrlovažne utakmice. Onda je nama  ajram bajram. Pa prosto čovjek  nekad poželi, da su utakmice barem  svako drugi dan. Brate, napričamo  se nakon milijun godina.
– Jebate, kad bi barem svake subote  bilo finale Lige prvaka. Napokon bih  se opustila i stigla izaći sa svima  koje nisam vidila bar mjesec dana,  žali se prijateljica.
– U drugu ruku, fala kurcu da je više  završilo, sad ću Ezela moći  normalno pratiti. Ne mogu na miru  već tjednima spojiti epizodu za  epizodom. Te je liga, pa domaća  liga…
Ja nemam takvih problema. Ali  izgleda da sam jedina žemskinja  koja je solo i koju jače polovice ne  tlače nogometom i košarkom. Ali me  zato dio ekipe satare sa stupidnim  Big Braderom. A kako je na teveu ili  sport ili Big Brader, ja sam se  navukla na one gluparije o kuhanju.  Pa sam bar u teoriji naučila kako se  friži kapula na 73 načina. A đaba mi  kad mi se ne da kuhati za sebe  samu. A i imam kilicu viška, pa ne bi  sad bilo okej da sam sebi kuham i  još se više debljam.
Eto, ispada da na kraju jedina ja  žalim što je završila sportska sezona.  Jer ću prije viđati još i manje.  Standardno kako to sad ide kad  zatopli, posao, doma, dica, muž,  plažica… Tako da ću najvjerojatnije  cugu baliti u kvartovskom kafiću sa  šačicom raspuštenica i dečkima koji  tek sad neće znati što bi sa  sobom.
Ne pripremam se za ljeto i ne trčim.  Ne pada mi na pamet ništa što je  vezano uz fizički napor. A i onaj  intelektualni, čisto da ne zakržljam,  svodi se na sudoku.
Sezona janjetine je otvorena.  Prikrpim se rodbini odmah na prvi  poziv. Nekad se i sama pozovem. Na  kolače isto. A brzo sam i kuma na  krizmi. Treba i to preživjeti. Poklon  kupljen, veštica isto…
Mare ([email protected])