Ivo Šokota ima najbolje crno, a Bruno Babin najbolje bilo vino

Šušur je, za pravo reći,  počeja već prošlu šetemanu. U  Sonjinom dvoru, odma kod  Davorove trafike koju svojim  hladon pokriva velika murva  (ajme, da se onda bilo naisti) i  na čijem je ulazu Belafuška  žena koju je napravija pokojni  Ratko Petrić, dva – tri dana  vrtili su se oni iz mudroga  rukovodstva Društva prijatelja  Belafuže. U petak popodne  počeli su primati vino, što nije  moglo proći bez Luke Parića, a  u subotu ujtro namištalo se  daske, punte i kašete za siditi i  za servirati iće i piće.
– Konoba je krcata i biloga i  crnoga i ribe i mesa – reka je u  subotu oko podne Jadran  Srdelić Boćo.
Po prirodi stvari on je ka šef  Nadzornoga odbora triba konce držati u rukama. Dobija je i  povjeriljvi posa šifriranja uzoraka crnih i bilih vina.
– Nema trta – mrta nego je  sve kako triba biti – ozbiljan je  bija Boćo sve dok i zadnji vinar  nije donija vino.
Onda se Boćo s Pekijem Petrićevim, a on je predsjednik  društva, zatvorija u konobu i  tamo su u kuverte stavili šifre i  više niko nije moga znati čije je  vino u kojoj boci.
– Boćo, oćeš li zapantiti di  smo stavili kuverte? – pita je  Peki, a Boćo se samo nasmija.
Kad je popodne u subotu  naiša neki oblak iz kojega su  pale dvi kapi, u dvoru smo se  odma sitili pokojne Minčevice,  žene sakrstana Mile Petrićevoga.
– Kiša će! Znala bi reći i  gledala je uvik u nebo, a na  glavi imala facolić – reka je  Mile Šimunov.
Prvu godinu, onda u 2002.,  bila je kiša i više nikad. Nije ni  u subotu nego je posli udrilo  sunce.
– Jeste li više počeli peći –  pita Slavko Petrićev ona dva s  kapama na glavi, Rina Kunjačića i Slobodana Zelenčića.
Ovaj drugi zaminija je Cvika, Nevena Cvitanovića koji  navoga na Princu Zadra i baš  ga je uvatila smjena pa nije  moga doći. Nema veze i Slobodan je meštar od roštilja. Ka  i Rino.
– Počećemo sa srdelama, vidi kako su debele – reka je Toni  Mihatov koji je sad avancira pa  više nije na roštilju nego je  referent za spizu.
Došlo je i pojerenstvo za  kušivanje i ocjenjivanje vina.  Deset godina za redon tu je  Đani Veskadijaga, nikad nije  falija.
– Uvik mi je zadovoljstvo –  govori Đani koji je, što se ne  smi zaboraviti, na prvoj manifestaciji ljudiman objasnija  što se i kako ocjenjiva.
Onda je počelo, bilo vino  kušivali su i ocjenjivali Marijan  Tomac, Željko Pavlović i Đani,  a crno Nediljko Jusup i Jozo  Balić. Vinotoča im je bija Gordan Kurtović jer on i to zna  raditi, a ne samo govoriti na  radiju.
– Molim, samo da bude sve  kako triba – reka je Gordan.
Ljudi su se pomalo skupili i  napučili dvor. Roštilj je radija  tuta forca, Belefužete trčale  okolo i nosile spizu. Punile su  se brzo, a još brže praznile one  dvi bačvice, a Kveštura – te lipe  i šesne Dikljanke – pivale, posli  i zaplesale. Odma je s njima  zapivala i Ljubica Mašina jer je  ona Dikljanka, a posli Mašo  nije moga odoliti da ne zapleše  i valcer.
– Ajme, kad se sitin… – govorija je Mašo, a svi znaju da je  mislija na dane kad je bija, hm,  malo mlađi i elegantni plesač.
Dok su kušači kušivali i ocjenjivali, u dvoru je raslo raspoloženje. Došli su i iz Puntamike, vridni Gvido Mičić i  Vlado Nikolovski, svratija je i  Miro Pavin, bija i Erik Pavin,  pa Mijo… Došli su neki Dikljanci, pa Kožinjanci, s Bokanjca je stiga čuveni Klaudijo.
– Peki, je li se sićaš kad smo  mi ono išli u školu – sitija se on,  Klaudijo, a Peki isto:
– Je, je, od mene si prepisiva!
Ljudi su ćakulali između dva  zalogaja. Zvonimir Šimunov  Emilijo Čovo tumačija je, recimo, kako održava više od 20  maslina i što sve triba da bi ulje  bilo dobro. I kad smo u petak  popodne kušali ulje što je donija, a kušali su ga i Slavko i  Srećko Petrićev, Tome Tamburinov i još neki, odma smo  svatili da Emilijo Čovo zna što  radi.
– Svaka čast, ulje ti je prva  klasa – pofalija ga je Tome  Tamburinov.
Kveštura je pivala, tu je i  Šimeto Kević, čuveni tenor, a  dvi – tri dionice ima je i Đeno  Stilinović.
– Znaš što – šapće Đeno – ove  dvi – tri ure živija san više nego  u cilu godinu!
Onda je došla klapa Ponistra iz Crnoga. Jaka, muška pisma, impozantna, prodorna…
– Čekaj, čekaj, dajte malo  onoga crnoga, pa će biti bolje  kad smočimo grlo – doša je reći  Milo Babin, prvi tenor.
Rino i Slobodan, meštri od  roštilja, nisu stali cilo vrime.
– Rino, ajde napi se malo, ko  je vidija samo peći! – nudi ga  Damir Petrićev.
U konobici, u škurini, Boćo  je glavni režiser distribucije ića  i pića.
– Katice, ajde više, vidiš da  ljudi čekaju! – upozorija je  Boćo Katicu Bučićevu koja je  skupa s drugim Belefužetama  raznosila spizu.
U neka doba Toni je skuva  prvu turu puža i odnija povjerenstvu, posli su drugu turu  dobile cure i žene iz Kvešture.  Srdela je nestalo, pa je na red  došlo meso….
– Aj kvragu ti i utakmica!!! –  viće šjor Nino Skročin na Milu  Šimunovoga kad mu je on rekao da bi tribalo ići gledati  Barcelona – Manchester.
I šjor Nino je u pravu. Koga  briga za utakmicu kad je u  Petrićevin dvoru vako lipo.
– Ljudi, ljudi, sad ćemo proglasiti najbolje vinare! – govori  Gordan Kurtović na razglas.
Boćo je, sva srića, zapantija  di je stavija kuverte, pa je Gordan moga početi čitati punte i  broj vina, a Peki je otvorija i  naša ko je vinar i tako je redon  sve išlo. Nigdi kraja srići i zadovoljstvu nagrađenima.
– Ima dosta dobrih vina, ali  stalno treba raditi na tomu da  vaša vina budu sve bolja jer se  to može postići – obratija se  vinarima i Željko Pavlović, vrsni stručnjak za vino i jedan od  kušača i ocjenjivača.
Oni koji su nagrađeni dobili  su svoje nagrade (fala Agroplantu), a samo je bija nesta  Vinko Pavlović.
– Biće tu negdi. Sad će on!
I je, doša je i kad je čuja da je  dobija drugu nagradu za bilo,  odma je poša doma i donija još  pet litara. A toliko su donili i  Ivo Šokota i Bruno Babin,  pobjednici, pa su se svi uvjerili  da in je vino ka lik i sve je svima  posli bilo i lipo i smišno.
– Sad ću van ja jednu reći.  Bija je neki stari čovik koji je  ima dobro vino negdi u splitskom zaleđu i jedan dan došli  kod njega stručnjaci iz Dalmacijavina. I kušivaju, piju, vrtu glavon… A kad su posli toga  čovika pitali da što su rekli  stručnjaci, znate što je on reka? – pripovida Jozo Balić Bajo.
Što?
– Da su mu našli stotinu  mana, ali da niko od njih nije  tija bukaru puštiti iz ruke!!!
I Bajo se smije kako on se  uvik smije, pa smo se i mi  smijali i dalje kušivali vino od  Ive Šokotinoga i Bruna Babina  i niko nije tija puštiti čašu. A za  njihovo vino, samo da znate,  niko nije reka ka što su onom  čoviku rekli, da ima stotinu  mana jer to niko nije ni moga  reći. Kako ćeš reći nešto što  nije…
– Šjor Nino, počelo je – Mile  šticiva Nina Skročinoga.
– Aj kvragu i utakmica…
U neku uru popila se i zadnja kap od dva tolitra, poila  se i zadnja mrvica od spize.  Ispod murve su pomalo prema  doma okrenuli svi, neko malo  livo, neko malo desno, a neko  livo – desno, pa je dvor osta u  škurini.
– Boćo, ajmo, vozin te na Bili  brig – kaza je Mile.
– I pravo je, mene triba voziti  jer san predsjednik Narodnoga odbora…
– Ne Narodnoga Boćo, nego  Nadzornoga…
– Pa i reka san Narodnoga…
– Ali, ne Narodnoga…
– A što ti govorin, Narodnoga odbora…
– Nadzornoga, Boćo, Nadzornoga…
– E, jesi me čuja, Narodnoga  odbora san predsjednik…
I vrag zna dokle su tako njih  dva bistrili je li Nadzornoga ili  Narodnoga. Biće dok nisu  došli na Bili brig di Boćo ima  stan. A kad je škurina već pokrila sve, cili onaj dvor od Sonje Petrićeve i Anđela Petrićeva, došla je Ona. Nisan je  zaboravija. Ona je Ona, jedna  Belafuška, koja sve vidi i koja  sve zna. Pošpijala je malo i kad  se okrenula da će doma, taman  je neki naiša:
– Da su ostali još malo, bili bi  i more popili!
Ko zna? More biti i da bi…

Sponzori i donatori

Agroplant Zadar, Nada Šimunov, Darko Petrić, Ribarski obrt Balk, Pjero Petrić, Sonja Petrić, Zorka, Franko i Sonja Petrić, Anđelo Petrić, Belafuža plin, Gordan Kurtović, Tibor Pichler, Hrvatski radio – Radio Zadar, Zadarski list, Croatia osiguranje, Josip Bučić, Jamnica d. o. o., Frano Nižić, Gostionica Špar, Rade Mitrović, Mario Gobin, Tome Dražović, CB Aba, Zdenko Knežević, Eta Grzunov, Fr. salon Mare, Katica Bučić, Damir Petrić, Goran Petrić, Mario Šimunov Mašo, Ivo Šokota, Bruno Aras, Šimeto Petrić, Paško Dundović, Zvonimir Šimunov, Market Vlado, Ante Perić, Market Plus, Bernard Paleka, Jadranko Surać, Goran Maletić, Tome Tamburin, Slavko Petrić, Aldo Aras Gazić, Nenad Petrić, Mile Šimunov, Toni Mihatov, Tonči Šimunov, Maja Veskadiaga, Marija Stanić, Grozdana Aras, Bruno Babin, Jerko Parić, Nikola Mašić, Davor Magaš, Srećko Petrić, Đenko Šimunov, Zvonko Pavlović, Vinko Pavlović, Branko Gvardijan, Klaudio Šimunov, Vitorijo Bučić, Jadran Srdelić Boćo, Udruga Kveštura Diklo, Klapa Ponistra Crno, Mesnice Marko, Cvjećarna Liatris, Marijan Tomac, Mesnica Pivac Put Petrića, Mesnica PZ Poličanka, Mesnice Gobin, Gvido Mičić, Pere Maruna, Milo Medić, Nedo Stanić, Restoran Kod Stipe, Restoran Tamaris, Nikola Katalinić, Tiramisu, Pekarnica Borik, Tomislav Mihatov, Eugen Volpi Kobal, Milo Rančić, Toni Rimanić, Luka Žarić, Mirko Marić, Gostionica Periša, Pekarnica Sunce, Pekarnica Jadran Vrsi, Milo Mazija, Ivan Petrić, Biserka Zupčić, Pekarnica Velebit, Rino Kunjačić, Nevenka Petrić, Nada Petrić, Denis Plastić, Ankica Blasić, Vlado Stručić, Erik Pavin, Anka Parić, Restoran Mijo, Pizzeria Šime, Taksi pizza Belafuža, Boris Dundov, Slobodan Zelenčić, Ante Tomac.

Crna vina

Aldo Aras Gazić, Goran Lovrić, Đenko Šimunov, Dragan Bucić, Branko  Gvardijan, Zvonko Pavlović, Bruno Babin, Nikola Mašić, Ivo Šokota, Klaudio  Šimunov, Nikola Katalinić, Srećko Petrić, Ante Tomac, Ante Perić, Davor  Magaš, Stanko Medić.

Bijela vina

Ante Perić, Aldo Aras Gazić, Nikola Katalinić, Vinko Pavlović, Mile  Šimunov, Slavko Petrić, Srećko Petrić, Ivo Šokota, Đenko Šimunov, Jerko  Parić, Vitorio Bučić, Joso Čelić, Dušan Pantalon, Paško Dundović, Goran  Lovrić, Mario Šimunov Mašo, Bruno Babin.

Najbolja crna

Ivo Šokota, Davor Magaš, Goran Lovrić

Najbolja bijela

Bruno Babin, Vinko Pavlović, Mario Šimunov Mašo